GREJANJE NA DRVA
Tri razloga zašto je u kućama u Srbiji pirolitički kotao bolji izbor od kotla na pelet
Da li ste znali da se sve više kuća u Srbiji greje "plamenom iz rakete"?
U domenu porodičnog grejanja, u Srbiji su kotlovi na pelet u poslednje 2-3 godine naglo dobili na popularnosti. Medjutim, ovaj koncept trpi teške udarce nakon što su stvarna iskustva korisnika počela da pristižu. Razlozi za to su razni, a posledica toga je da su sada na uporedni test ponovo pozvana dva različita koncepta grejanja na drva: kotlovi na pelet i pirolitički kotlovi. Gde je tu prevaga, a gde slabosti u ovom novom testu.
Prvi način: kotao na pelet za domaćinstvo
1. Cena goriva: Očekivanja korisnika su bila da sa kotlom na pelet kupuju proizvod koji će im omogućiti da se greju jeftinim energentom. Ta očekivanja su brzo pala u vodu. U zavisnost od doba godine, cena peleta se moze razlikovati i preko dva puta. Zima 2016/2017. je po tome ozloglašena: domaćini su na proleće plaćali 140EUR za tonu peleta, a u februaru cena je konstantno bila preko 260 EUR po toni. Pelet je energent koji, danas u Srbiji, nema stabilnu cenu.
2 Raspoloživost goriva: ponuda i potražnja umnogome utiču na formiranje cene bilo kog proizvoda. Nažalost, već drugu zimu svedoci smo da je ponuda peleta za domaćinstva toliko nestalna da su neki korisnici usred najoštrije zime zbog nestašice morali odustati od grejanja peletom i okrenuti se alternativnim načinima grejanja.
3. Komfor: osnovni razlog popularnosti kotlova na pelet je bila želja korisnika da se greju komfornim i automatizovanim sistemom grejanja, za prihvatljivu cenu. Dakle, grejanje "na dugme". U teoriji, kotlovi na pelet je to trebalo i da budu, ali je stvarnost to mnogo puta surovo opvrgla. Pelet na našem tržištu je i dalje daleko od dobrog i ujednačenog kvalteta – a njegov loš i/ili nestalan kvalitet prave ozbiljne probleme radu ovh kotlova – smetnje, zastoji, prljanja – korisnici su opet počeli sebe da zatiču više u podrumu čisteći i otpušavajući svoj kotao na pelet, nego u dnevnoj sobi na kauču ne radeći ništa.
Drugi način: pirolitički kotao ili grejanje "plamenom iz rakete"
1) Cena goriva: Drvetom, kao energentom, može se grejati na još jedan način. To je grejanje na principu pirolize, koje zovu još i grejanje na drva, ali gospodski. U Srbiji su za potrebe domaćinstva ovako nastali troškovi manji u odnosu na pelet. U proseku, 1m3 cepanica košta 40 EUR. Kada to prebacimo u novce, i uporedimo koliko kosta 1kWh energije dobijen sagorevanjem iz peleta, a koliko sagorevanjem cepanica putem pirolize, dolazimo do rezultata da 1 kWh energije iz pirolize košta korisnika 1,7-2 puta manje nego 1kWh iz peleta.
Piroliza je proces koji grejanje na drva značajno usavršio i povećao njegovu efikasnost, čime su i troškovi dodatno umanjeni jer se za manju količinu energenta proizvede više toplotne energije. Zato kažu i da pirolitički kotao stvara tzv. "plamen iz rakete". Pošto slika govori više nego hiljadu reči, pogledajte na mini-filmu kakav je to plamen koji ovaj kotao stvara.
Dodatna povoljnost u vezi sa cenom! Ukoliko se pirolitičkom kotlu pridruži i akumulator toplote "pufer", koji predstavlja zapravo spremnik vode za grejanje koja akumulira svaki procenat toplote koji kotao stvori sagorevajuci drvo, dobijaju se značajne uštede. Na ovaj način, može se povrh ostvarenih ušteda korišćenjem pirolitičkog kotla smanjiti troškovi za drvo za dodatnih 10-ak procenata.
2) Raspoloživost goriva: Pirolitički kotao koristi cepanice suvog drveta, dimenzija do 80cm. Raspoloživost ovog energenta je velika.
3) Komfor: Grejanje na drva (cepanice) povezujemo uvek sa čestim loženjem, prljavim rukama, gomilom pepela... Povezujemo ga i sa čestim čišćenjem i skromnom regulacijom grejanja. Dakle, daleko od neke lakoće i komfora. Medjutim, pirolitički kotao omogućava da se ponašate kao gospodin u sopstvenoj kući - sa malo muke, a mnogo komfora. Takođe, pirolitički kotao može da radi i na ekstremo niskim spoljašnjim temperaturama od -40C. U svakom slučaju, kotao sam odlučuje kako će raditi, u zavisnosti koliko je toplotne energije potrebno.